Zastanimo pred ,,poznatim”

Često se krećemo kroz svoj život po automatizmu, ne gledajući i ne prepoznajući ljude, stvari, mesta na koje nailazimo i sa kojima se susrećemo. Prolazimo istim ulicama, očekujući iste pločnike, drvorede, zgrade. Svako iskustvo ili događaj, svako biće koje se pojavljuje na tom putu nosi neku poruku . Poruku, ukoliko znamo da je prepoznamo i sa poverenjem joj se prepustimo kako bi iscrtala možda neki putokaz, novu ideju … il je to pak samo nasumičan sled situacija koje neosvešćene i neviđene bivaju raspršene i oduvane poput osušenog lista.

,,Što ste brži u pripisivanju verbalnih ili mentalnih oznaka stvarima, ljudima ili situacijama, vaša stvarnost postaje sve površnija i beživotnija i vi gubite dodir sa stvarnošću, čudom života koje se neprekidno odmotava unutar vas i oko vas. ”

cvet

Negujmo otvorenost ka svetu kroz koji hodamo – kroz jednostavnost, spontanost i dečju radoznalost. Dodirnimo svoj život možda po prvi put duboko, snažno i strastveno. Udahnimo sve mirise, spazimo sve boje i njene prelive, osetimo ukus svake jabuke … Ponekad upravo u tom kratkom prostoru vremena kad pred ,,poznatim” zastanemo i dopustimo sebi da ,,zaboravimo” možemo darovati sebi neki sasvim nov i veličanstven doživljaj.

,,Kada ne prikrivate svet rečima i oznakama, u vaš život se vraća osećaj čudesnosti .. i u vaš život se vraća dubina.”

U svakom iskustvu i svakom biću možemo imati novu priliku za povratak. Povratak sebi i svojoj suštini, kroz širok dečji pogled.

(citati Ekart Tol)

Comments are closed.