Tajni život biljaka


Kada pogledamo biljno carstvo koje krasi planetu Zemlju, kad se zagledamo u svu tu lepotu, udahnemo svežinu i pustimo da se mir useli u našu unutrašnjost, zapitamo se: Da li su biolozi i botaničari rekli sve što treba da znamo o ovom carstvu? I da l je svo znanje dato preko poprečnih preseka i mikroskopskih snimaka tananih ćelija..? Ili ipak ne?! I sjaj u oku se javi…

Jer zaista, naučnici pokazuju još davnih šezdesetih godina dvadesetog veka da tu ima još nešto…
I sve je lepo opisano u knjizi ,,Tajni život biljaka”.

biljka2

Zanimljiva su traganja i razmišljanja istraživača Marsela Vogela, koji se u avanturu upustio počinjući sa pitanjem – Šta znači biti kreativan?, da bi ga članak ,,Da li biljke mogu da osećaju?” potpuno okupirao i usmerio na niz istraživanja, zajedno sa svojim studentima. U istraživanja je uključio i decu.

“…Vogel je počeo novi niz eksperimenata u proleće 1971. Povezavši filadendron sa galvanometrom koji je proizvodio pravu osnovnu liniju, Vogel je stao pred biljku, sasvim opušten, duboko dišući i skoro je dodirujući raširenim prstima. Istovremeno je počeo da obliva biljku istom vrstom osećanja prijatnosti kao kada to čini sa prijateljima. Svaki put kada je to uradio, na karti se ocrtavalo mnoštvo uspinjućih oscilacija. Istovremeno, Vogel je mogao da oseti po svojim dlanovima kako se iz biljke izliva neka vrsta energije…

…..Pozvan da održi predavanje publici koja je čula o njegovim eksperimentima, Vogel je rekao: ,,To je činjenica: čovek može da komunicira sa biljnim svetom i on to čini. Biljke su zaista živa bića, osetljiva, ukorenjena u prostoru. One mogu biti slepe, gluve i neme prema ljudskom ubeđenju, ali nimalo ne sumnjam u to da su one izuzetno osetljivi instrumenti za merenje ljudskih emocija. One zrače energetske sile koje su od dobrobiti za čoveka. Te sile se mogu osetiti! One jačaju nečije polje moći koje, zauzvrat, uzvraća energiju biljci. Američki Indijanci su, kaže Vogel, bili veoma svesni ovih moći. Kada im je to bilo potrebno, odlazili su u šume. Raširenih ruku, oni bi se leđima oslanjali na bor, na taj način obnavljajući sopstvenu energiju. “

….Zato što je Vogel znao da su, u čitavom ljudskom rodu, deca najčistijih umova, počeo je da podučava decu kako da uspostave kontakt sa biljkama. Prvo je zatražio od njih da osete list, da detaljno opišu njegovu temperaturu, sastav i svojstva. Sledeće, dozvolio im je da savijaju listove i postanu svesni njihove elastičnosti pre nego što ih nežno pomiluju i sa gornje i sa donje strane. Pošto je njegovim đacima bilo zadovoljstvo da opisuju senzacije koje su imali, Vogel je tražio od njih da sklone svoje ruke sa listova i pokušaju da osete silu, odnosno energiju, koja je isijavala iz njih. Mnoga od dece su trenutno opisala talasanje ili peckanje…”

… ,,Šta god da budućnost donese, Vogel veruje da njegovo istraživanje o biljkama može pomoći čovečanstvu da prepozna davno zaboravljene istine. Razvijajući jednostavan sistem vežbi, koje trenutno osmišljava, on misli da bi mogao da podučava decu da se emotivno opuštaju i da posmatraju efekte koji se mogu meriti.”
..,,Oni tako mogu da nauče umetnost voljenja”, kaže Vogel, ,,i znati sa sigurnošću da, kada proizvedu određenu misao, tada ispuštaju u okolinu ogromnu snagu, odnosno silu. Znajući da su oni sami sopstvene misli, znaće kako da upotrebe misao da bi rasli duhovno, emocionalno i intelektualno.”
,,Ovo nije mašina kojom bi se merili moždani talasi, niti bilo kakva prevara koja bi pomogla ljudima da postanu vidoviti ili mistici”, insistira Vogel, “već nešto što može biti od pomoći deci da izrastu u jednostavna, čestita ljudska bića…”

Izvor: Tajni život biljaka, P. Tompkins & K. Bird

Comments are closed.