Kada koristimo koncept ,,multisenzornog čoveka” želimo da naglasimo da čovek poseduje iskustva van naših pet čula. Iz ove perspektive svi naši uvidi, intuicije, inspiracije predstavljaju poruke naše duše. Što više verujemo toj strani nas, to više ulazimo u svet spiritualnog. Većina naših borbi i konflikata leži upravo u činjenici da smo se odvojili od tog dela sebe. Ako smo odvojeni od spiritualnog dela nas, onda smo izolovani i od ljudi oko nas, od naše okoline, od šireg polja … kao ćelija od organizma. Spiritualno iskustvo nam nudi novu perspektivu i otvara put osvešćivanju da smo svi deo jedne veće i moćnije celine, da smo povezani, da smo Jedno. Upravo ovo iskustvo samo po sebi može biti isceljujuće. Isceljenje nas otvara za duboku zahvalnost. Kada smo zahvalni prihvatamo se delove nas kao podjednako vredne i nužne za naš duhovni razvoj. Tek kada odustanemo od žalbi i kada možemo da prigrlimo sve što je naše možemo se osetiti celima. Isceljenje je ucelovljenje, osvešćivanje spiritualnog u nama i njegovo ponovno integrisanje.Biti zahvalan znači biti spreman da potpuno proživimo i prihvatimo spontanost trenutka koji nije tražen ni očekivan. Zahvalnost je svesnost. Kada je duša u miru i razumevanju, sve se doživljava kao milost i srce biva preplavljeno zahvalnošću i poštovanjem prema životu. Ona usporava naš korak i otvara naša čula ka svetu oko nas, ka tome šta osećamo i kako živimo sve sledeće trenutke
Često se krećemo kroz svoj život po automatizmu, ne gledajući i ne prepoznajući ljude, stvari, mesta na koje nailazimo i sa kojima se susrećemo. Prolazimo istim ulicama, očekujući iste pločnike, drvorede, zgrade. Svako iskustvo ili događaj, svako biće koje se pojavljuje na tom putu nosi neku poruku . Poruku, ukoliko znamo da je prepoznamo i sa poverenjem joj se prepustimo kako bi iscrtala možda neki putokaz, novu ideju … il je to pak samo nasumičan sled situacija koje neosvešćene i neviđene bivaju raspršene i oduvane poput osušenog lista. ,,Što ste brži u pripisivanju verbalnih ili mentalnih oznaka stvarima, ljudima ili situacijama, vaša stvarnost postaje sve površnija i beživotnija i vi gubite dodir sa stvarnošću, čudom života koje se neprekidno odmotava unutar vas i oko vas. ” Negujmo otvorenost ka svetu kroz koji hodamo – kroz jednostavnost, spontanost i dečju radoznalost. Dodirnimo svoj život možda po prvi put duboko, snažno i strastveno. Udahnimo sve mirise, spazimo sve boje i njene prelive, osetimo ukus svake jabuke … Ponekad upravo u tom kratkom prostoru vremena kad pred ,,poznatim” zastanemo i dopustimo sebi da ,,zaboravimo” možemo darovati sebi neki sasvim nov i veličanstven doživljaj. ,,Kada ne prikrivate svet rečima i oznakama, u vaš život se vraća osećaj čudesnosti .. i u vaš život se vraća dubina.” U svakom iskustvu i svakom biću možemo imati novu priliku za povratak. Povratak sebi i svojoj suštini, kroz
,,Kao što rađanje sa sobom donosi umiranje i umiranje prouzrokuje rađanje – to dvoje ide zajedno kao vrh i dno talasa, kao plima i oseka, dolazak i odlazak, dan i noć …” Ridiger Dalke Jin/Jang je drevnokineski prikaz kosmičkog dualnog sistema. Likovni simbol predstavlja stalno smenjivanje senovite i sunčane strane planine. Razdvajanje na dva pola se postiže tako što se krug deli u obliku latiničnog slova S, pri čemu se polovini Jin pripisuje tamni, a polovini Jang svetli deo. Važno je da, kao izraz uzajamne zavisnosti, u delu Jang prepolovljenog kruga postoji tamni, a u delu Jin svetli centar, što nam govori u stvari da ovde nije u pitanju konflikt između svetla i tame, već stalna težnja ka komplementarnom dopunjavanju – princip dualnosti, ali i harmonije. Svetla (jang) strana i tamna (jin) strana uzajamno se dopunjuju u savršeni simgol kruga, odn. jedinstva. Ridiger Dalke to ilustruje na primeru iz svakodnevnog života. U svetlo doba dana, koje odgovara Jangu i suncu, dobro postupamo ako u njega uključimo nešto iz oblasti Jina, kao što je popodnevno spavanje ili meditacija. U mračno, jin doba dana, tj.tokom noći, kroz snove u REM fazama automatski dobijamo udeo Janga. Tek na taj način naš dan i naš život postaju zaokruženi. Jin i Jang energije su komplemetarne i teže stalnom uravnotežavanju. To su dinamične sile koje se stalno smenjuju. Zapadna kultura preferira Jang energiju, a minimizira Jin
,,Disati duboko u sadašnjem trenutku najlakši je način da slavimo život i svoju suštinu. Čineći tako, počinjemo govoriti ,,da” životu i postajemo slobodni u svom telu.” Tony Samara Koliko smo svesni svog disanja? Da li primećujemo promene u svom disanju u toku različitih delova dana, kada smo na poslu, užurbani i kada kod kuće odmaramo … koliko puta smo u situacijama kada nas preplavljuju intezivne emocije zastali i duboko udahnuli … Kažu da je ritam našeg disanja ritam naše svesti. Kada svesno dišemo i kada je proces disanja naš jedini fokus, isključujemo naše misli, očekivanja, pretpostavke … Kada svesno dišemo možemo ponovo uspostaviti kontakt sa svojim telom koje često zanemarujemo. Kada svesno dišemo znači da smo tu, u sadašnjosti – prisutni. Dok obraćamo pažnju na svoje disanje, shvatamo da naš unuštrašnji preobražaj ima svoj koren upravo u telu i da je duboko, potpuno i mirno disanje način da ostvarimo kontakt sa svim delovima sebe. Podarimo sebi 5-10 minuta svesnog i mirnog disanja. Izdvojimo se fizički il pak samo mentalno u svoj lični prostor. Možemo zatvoriti oči kako bi se lakše povezali sa svojim unutrašnjim bićem. Obratimo pažnju na svoje disanje … kako dišemo, plitko, ubrzano, lagano … povežimo se sa svojim dahom, to je naš dah, naš kontakt sa životom … napravimo nekoliko dubljih udahai i izdaha… polagano, onoliko koliko nam prija … u svom ritmu … probajmo da svaki
,,Radost diže. Radost nas iznutra otvara. Ona je punoća. Radost nas pokreće, ona animira. Radost se pokreće i sve vuče sa sobom. Pevamo s radošću. Ona nam ne dozvoljava da ostanemo skrštenih ruku. Uzimamo druge za ruku i sa njima počinjemo igrati, srećni započinjemo plesati.Radost je oprezna. U drugima ili u stvarima je osećamo kao svetleću energiju. Jer radost obasjava.Ona iskri u našim očima i na našim licima. Svaka radost je radost življenja. Hrani se punoćom života i sreće. Zato nas povlači, nas i druge. Zajedno sa tom uzburkanom energijom radosti takođe živimo i jednu tihu radost. Na primer, kada se radujemo radi postojanja drugih, kada im se radujemo takvima kakvi su. Tako se raduju roditelji svojoj deci. Tako se radujemo nekom uspehu kada nam stvari pođu za rukom. Radost je kruna mudrosti. Na jednom dobroćudnom licu ona zrači i prati ljubav. Ona prati ljubav, dopuštajuću ljubav, ljubav koja u skladu dopušta životu da sledi svoj tok i sa njime i svemu što raste. Ova radost je usklađena sa životom. Ona je ostavila iza sebe velika očekivanja jer je zadovoljna… ” Bert Helinger Radost ne pripada i ne možemo je posedovati. Energija radosti je nešto što je veće od svih nas. Možemo doneti unutrašnju odluku da joj se prepustimo i dopustimo da dopre do svake naše ćelije, da je živimo i kroz nju dišemo. Možemo da se otvorimo za nju,
Prihvatiti ono što jeste, baš tako kako jeste i baš na način na koji se dešava – može biti ključ koji otvara vrata iza kojih se krije naše mesto spokoja. To smo što jesmo, na način na koji jesmo i u trenutku koji jeste – I sve što se sada događa je samo deo tog trenutka koji je nedovojiv od nas samih i naših života. Svako odbijanje da vidimo i prihvatimo ono što jeste deo našeg života je ujedno i neprihvatanje sebe u našim najraznolikijim izrazima. Neviđenje i neprepoznavanje ne znači i oslobađanje od onoga što nam se ne dopada, što procenjujemo kao loše ili neadekvatno. Upravo ono što nije viđeno teži da skrene pažnju na sebe, da vrišti i da sija kako bi bilo prepoznato. Tek kada obgrlimo sva naša iskustva, sve naše vrline i mane, sva prijatna i traumatska sećanja otvaramo prostor za nešto novo, za pokret našeg života.Tek prihvatanjem i uvažavanjem onoga što jesmo i što nosimo sa sobom i u sebi, može da započne proces promene
… Postoje tri koraka u procesu stvaranja. Prvi je pronalaženje pitanja, šta je to što želimo da stvorimo? Želja se može roditi iz uzbuđenja, silovite akcije, ali i iz tišine, spokoja koji ište da bude ponovljen. Nekad kontrast, odn. ono nasuprot nam može pomoći da jasno definišemo svoju želju. Upravo ono što nam smeta, što nam ne prija, pravilno shvaćeno može biti važan putokaz u otkrivanju onoga što želimo, čemu stremimo … Kontrast ovde možemo shvatiti i kao skup izbora ili opcija. Bezbroj mogućnosti koje postoje u jednom trenutku osnova su bogatstva stvaranja. Do drugog koraka dolazi kad se dotaknu naša želja i mesto na kome se upravo sada nalazimo. Često između njih postoji neusaglašenost, nerazumevanje… Kao da želje žive u nekom imaginarnom svetu snova i da pristupajući u taj svet gubimo ono što zovemo realnost, sopstveno postojanje. To čini da naše želje i stremljenja krenu da se odvajaju u neke nedodirljive visine, a mi ostajemo prikovani u našoj svakodnevnici, predvidljivom i običnom… a jaz biva sve veći. Treći korak je ono što zovemo ,,dozvoljavanje”. Možda smo naučili da samo deca maštaju i da zagledani u želje gledamo zapravo u zvezde svetlosnim godinama udaljene. Poverovati da je ono što nam je sada potrebno već tu, u nama samima znači jednu vrstu predaje, dopuštanja životu da živi kroz nas, kroz svaku našu ćeliju … Dopuštajući mi stvaramo. … Inspiracija Vrhunac udruženog
,,… Rekao sam ti da me možeš zamisliti kao svu pozitivnu energiju, ikada emitovanu. Zbog toga se napajam i hranim istom takvom energijom. Znače mi dobra dela, ali i dobre misli. Svako vaše dobro delo, svaka dobra misao, hrana su i energija za mene. Oni me čine jačim i snažnijim. Šta je sa lošim delima i lošim mislima? Oni su hrana i energija za negativnu energiju. Veliku negativnu energiju, koja je postojala, postoji i koja će ikada postojati. Mi smo kao dva različita pola. Kao plus i minus. Između nas postoji konstantna borba za prevlast. Snage su, još uvek, dosta uravnotežene. Kao što između nas postoji ta neprekidna borba između pozitivnog i negativnog, između dobra i zla, tako ona postoji i unutar svakog od vas. Unutar svakog pojedinca. …” Ana Čović Da li prepoznajete u sebi to mesto sa kog upravo sada mobilišete energiju, da li možete da ga osetite, vizualizujete …? Kakvo je to mesto, koji deo vašeg tela naseljava? Koliko vam je poznato, blisko … Tamo gde je energija tamo je i pokret, vibracija, treperenje … kuda vas taj pokret vodi? … Kom polu ste bliži … pozitivnom … spokoju, zadovoljstvu, zahvalnosti, radosti … ili negativnom … bolu, tuzi, nezadovoljstvu, slutnji …? Koji deo sebe hranite, koji deo živite … upravo sada? Osvešćivanjem ovog mesta otvaramo prostor za preuzimanje lične odgovornosti za korake koje činimo i puteve koje
Jedna od osobenosti kreativnog življenja je i naša fleksibilnost odn. spremnost da se pustimo i predamo životu i u talasu samog prepuštanja oblikujemo, spram ogromnog prostranstva kojim smo nošeni i u skladu sa svojim stremljenjima i suštinom. Ovde govorimo o otvorenosti prema životu, prema onom što nam različita iskustva donose i svojom neposrednošću bacaju pred nas. Kucajući na vrata našeg unutrašnjeg Bića neumoljivo nas pozivaju da promenu prihvatimo, da je obgrlimo i dopustimo da nas izmesti sa starog i poznatog. Jer život je neprekidan niz plesnih koraka, nekad po poslednjoj modi, automatski izvođenih po koreografiji koja je davno naučena, a nekad pokret spontano nastao iz same naše nutrine. Svi smo mi plesači naših života, jedinstvenih i nepredvidivih. U ovom plesu nije bitno da li smo na prvoj liniji, već naša umešnost balansiranja na žici dok gledamo pravo ispred u ono što zovemo naš Život. ,, Kada pratimo pokrete duše, možemo da primetimo kako različiti ljudi imaju različite navike duše. Zapažamo da postoje ljudi čija je duša veoma gipka, te oni poput iskusnih surfera ili skijaša klize kroz mene duše, u trenutku se prilagođavaju talasima ili snegu. Neke duše majstori su gipkosti i fluidnosti i bez napora ostaju u ravnoteži, brzo se prikljanjajući toku života. Takvi ljudi plešu sa svojom radošću ili plaču sa svojom tugom i više ili manje ostaju u ravnoteži i u situacijama dobitka, kao i gubitka.” Hanter
… Kada pogledamo biljno carstvo koje krasi planetu Zemlju, kad se zagledamo u svu tu lepotu, udahnemo svežinu i pustimo da se mir useli u našu unutrašnjost, zapitamo se: Da li su biolozi i botaničari rekli sve što treba da znamo o ovom carstvu? I da l je svo znanje dato preko poprečnih preseka i mikroskopskih snimaka tananih ćelija..? Ili ipak ne?! I sjaj u oku se javi… Jer zaista, naučnici pokazuju još davnih šezdesetih godina dvadesetog veka da tu ima još nešto… I sve je lepo opisano u knjizi ,,Tajni život biljaka”. Zanimljiva su traganja i razmišljanja istraživača Marsela Vogela, koji se u avanturu upustio počinjući sa pitanjem – Šta znači biti kreativan?, da bi ga članak ,,Da li biljke mogu da osećaju?” potpuno okupirao i usmerio na niz istraživanja, zajedno sa svojim studentima. U istraživanja je uključio i decu. “…Vogel je počeo novi niz eksperimenata u proleće 1971. Povezavši filadendron sa galvanometrom koji je proizvodio pravu osnovnu liniju, Vogel je stao pred biljku, sasvim opušten, duboko dišući i skoro je dodirujući raširenim prstima. Istovremeno je počeo da obliva biljku istom vrstom osećanja prijatnosti kao kada to čini sa prijateljima. Svaki put kada je to uradio, na karti se ocrtavalo mnoštvo uspinjućih oscilacija. Istovremeno, Vogel je mogao da oseti po svojim dlanovima kako se iz biljke izliva neka vrsta energije… …..Pozvan da održi predavanje publici koja je čula o
,,Kad nađete način drugi će naći vas. Dok prolaze putem nešto će ih skrenuti ka vašim...
Da li ste se ikad bavili nešto više svojim željama … kakve su one … velike, male …...
Život ljudski bogatiji je nego što pretpostavljaju naše teorije o njemu. Pre ili kasnije nešto...
