,,Kad nađete način drugi će naći vas. Dok prolaze putem nešto će ih skrenuti ka vašim vratima. Ton koji se ne čuje odzvanjaće vam u glasu. Slika koja se ne vidi biće odraz u vašim očima.” Lao Ceo Nekad smo izgubljeni, ne znamo kojim putem idemo i na koje odredište nas vode naši koraci. Osećamo se zaglavljeno iako se naizgled krećemo. Osećamo se izolovano iako smo naizgled okruženi ljudima. Osećamo se ranjivo, iako naizgled odajemo utisak čvrstine i nepobedivosti. Kao da postoje dva naša lika, jedan unutrašnji i nevidljiv i drugi spoljašnji i za druge prepoznatljiv, al često nama iznenađujuće stran i dalek. Boraveći duže na tom mestu postajemo uznemireni, poljuljani, nespokojni ….možda je sada vreme da postavimo to pitanje ,, gde sam u svemu tome ja, gde je moja duša, moja suština?” Kada pronađete put koji vodi ka unutra, put ka spolja će se lako u to uklopiti W. Dajer
Da li ste se ikad bavili nešto više svojim željama … kakve su one … velike, male … brojne ili pak imate samo jednu … koliko su vam važne i da li su vam važne … šta bi zbog njih uradili ili nikada ne bi uradili … gde vas vode … želeći ih ko postajete? Nekad samo željenje može biti praćeno različitim emocijama. U pozadini može biti duboko osećanje nedostatka, nezadovoljenja … ili pak onog tihog nadanja i iskričavog uzbuđenja kad pomislimo na svoju želju. Ovde je razlika u fokusu. Da li se usmeravamo na ono što nam jako nedostaje i hranimo naše nezadovoljsvo, bol, bespomoćnost, zaglavljenost ili se usmeravamo na iščekivanje onoga što verujemo da će uneti radost i upotpunjenje u naš život. Ako je želja samo zamaskirana bol zbog toga što smo se udaljili od svoje suštine, zato što osećamo nemoć i stojimo zaglavljeni bez pokreta, bez reči, bez vizije … želeti onda znači očajavati. Ali, ako naša želja dolazi iz inspiracije, poletne mašte, dečje radoznalosti, praćena pozitivnim uzbuđenjem i osmehivanjem …želeti onda znači živeti. Jer ,,Početak svake kreativnosti je želja. To je prva misao. Veličanstveno osećanje unutar duše. Bog u izboru svoje sledeće tvorevine…”
Život ljudski bogatiji je nego što pretpostavljaju naše teorije o njemu. Pre ili kasnije nešto kao da nas pozove da krenemo određenim putem. To ,,nešto” možda pamtimo kao nezaboravan trenutak u detinjstvu u kojem su nas neki snažan i ničim izazvan impuls, neka zanesenost ili čudnovata promena toka događaja potresli snagom objave: – Eto, šta moram da učinim;eto, šta mi treba. Eto, ko sam ja. Oduvek sam bila fascinirana pričama ljudi koji su u jednom trenutku svog života duboko i nedvosmisleno osetili i prepoznali zašto su ovde, odn.šta treba da urade sa životom koji im je dat …Ipak, većina nas živi svoje živote nekako u tišini, dan za danom, bez velikih i upečatljivih zovova. Možda upravo u tom očekivanju ili razočarenju što velikih i fascinantnih zovova nema, preskačemo sve one male putokaze i znake koji nam se bacaju pod noge svaki dan tih naših ,,običnih” života. Skoro pre deset godina pročitala sam divnu knjgu Džejmsa Hilmana ,, Kod duše” koja se po rečima samog autora ,,obraća osećanju svakog od nas da postoji opravdanje za to što moja jedinstvena, neponovljiva ličnost postoji u ovom svetu”… Hilman govori o potrazi za tom urođenom predstavom, odn.osećanjem ličnog pozvanja, osećanja da ne živimo bez razloga. Ono za šta smo pozvani, jer kako Hilman kaže – Svaki čovek dolazi na ovaj svet zato što je pozvan, šta treba da uradimo i budemo već je u
Krug je prvi geometrijski oblik koje dete počinje da crta. Svuda oko nas možemo videti oblik kruga, kako na predmetima koje imamo u našoj neposrednoj blizini, tako i u prirodi. Krug nema početak, nema kraj, nema uglove, nema stranice. Baš zato su ljudi u njemu oduvek videli simbol jedinstva, odnosno sjedinjenja i beskončanosti. On je potencijal, iz njega sve kreće i u njega se na kraju sve vraća. Jung govori o krugu kao simbolu Jastva. Cilj procesa samostvarenja ili individuacije je dostizanje Jastva koje simbolizuje jedinstvenost i celovitost ličnosti. Jung je u radu sa svojim pacijentima kao vid terapije koristio crtanje mandale. Mandala u prevodu znači ,,ono što okružuje centar”. Verovao je da je to način na koji simbolično može da se pronađe put kroz spoljašnji haos i da se ponovo uspostavi veza sa svojim centrom. Tokom crtanja mandale primetio je da su njegovi pacijenti postajali opušteniji i fokusiraniji. Simbol Jina i Janga je ustvari isto krug koji u sebi nosi podjednaku snagu muške i ženske energije, predstavlja ekvivalent dualnosti koja teži ujedinjenju. Krug se smatra i zaštitom. U starim kulturama ratnici bi crtali krug oko sebe pre bitke kako bi se zaštitili od zlih sila. Ideja kruga se realizuje u čitavom nizu obreda pomoću predmeta kružog oblika (prsten, venac …) ili radnji (igranje kola, okretanje slavskog kolača …). U astrologiji se krugom sa tačkom u sredini predstavlja Sunce. Sunce je središte
Ako hoćemo krasan vrt, najpre moramo da imamo njegov nacrt u mašti, neku viziju. Potom se može primeniti ideja i spoljašnji vrt se može materijalizovati. Dalaj Lama Koliko se brinemo o svom unutrašnjem prostoru..? Kakve misli, kakve slike u njemu rastu ..? Ako svoj unutrašni prostor pokušamo da predstavimo kao jedan vrt, kakav bi to vrt bio? Phyllis Kristal (psihoterapeutkinja jungijanske škole) predlaže da u radu na sebi koristimo simbol vrta. U vrtu raste različito bilje, cveće, drveće ali i korov. Sve ima svoje značenje odn. predstavlja manifestaciju našeg unutrašnjeg sveta. Određeno cveće može simbolizovati naše pozitivne osobine, misli, dok korov ukazuje na različite samodestruktivne mehanizme koje takođe gajimo i zalivamo u našem vrtu iako ga to naružuje i zagušuje. Možemo raditi jednu lepu vežbu, a to je da svaki dan odvojimo neko vreme i vizualizujemo svoj vrt. Osetimo travu pod nogama, miris bilja, polako hodajmo i primetimo sve ono što u vrtu raste, kao i sve ono što se još u njemu nalazi … fontane, klupe, kapije …. Prošetajmo svaki dan kroz svoj vrt i pažljivo posmatrajmo … šta je ono što nam prija u njemu, da li postoji nešto što nam smeta, što bismo promenili … budimo prvo samo tihi posmatrači. Razvijajući naviku da svaki dan šetamo svojim vrtom, mi polako osvetljavamo jedan duboki deo naše unutrašnjosti … tanan, u nagoveštajima. Izgled našeg vrta, kao i to kako
*** Svaki put kada stvorite prazninu u toku misli, svetlost vaše svesti postaje jača. Svaki put kada prepoznate prazninu u toku misli, vi otvarate kapiju veličanstvenom carstvu tišine i prisustva. Nas ne definišu naše misli, naše emocije, naše telo … mi možemo imati razne misli, doživljavati različite emocije, imati drugačija tela … al mi smo mnogo više od toga. Onda kada naše misli i naše emocije nisu primarne i kada se ne identifikujemo sa njima, tek tada možemo biti u stvarnom kontaktu sa sobom, svojom suštinom. Lepota se pojavljuje u miru vašeg prisustva. Kada ostavimo misli i emocije po strani, ulazimo u mirno i tiho stanje prisustva. U stanju prisustva moć naše svesti jača. Sve ono što smo dugo i uporno odbacivali, ne prihvatali, postaje okupano sjajnim snopovima više svesti. Naša čula se bude, naše opažanje postaje čisto i precizno. Posmatramo, dodirujemo, osluškujemo, prepuštamo se ukusima i novo otkrivenim mirisima … stupamo u veličanstveno carstvo tišine. Na ovaj način možemo naše biće u svakoj napornoj, užurbanoj i iscrpljujućoj situaciji vratiti na svoju polaznu tačku, na mesto odakle može nanovo biti stabilizovano, osnaženo i ukorenjeno. Osluškujte tišinu između i ispod reči. Osluškivati tišinu gde god da se nalazite jednostavan je i direktan način da postanete prisutni. Držite kapiju otvorenu. Inspiracija: Moć sadašnjeg trenutka, E. Tol
Moja žudnja, moja jarka želja jeste dа prepoznate оgromnu hrabrost koju pokazujete kada svakog trenutka, svakog dana, sa svakim udahom, potvrdjujete svoju odluku da prigrlite sopstvene izazove i učite iz njih. Unutar ove spoznaje pronaći ćete svoju dušu. Robert Švarc Kako i na koji način se nosimo sa teškoćama u svom životu? Da li se trudimo da ih ,,pobedimo”, razrešimo, uklonimo iz svog života? Da li maštamo neki drugi život u kome bi nam sve išlo lagano gde ne bi bilo tegoba, zastoja, promašaja? I šta bi sa takvim životom radili, kako bismo ga živeli ? Kontinuirano nezadovoljstvo, nemir, strah, zabrinutost, samosažaljenje, ogorčenost, kritičnost, ljutnja … samo su znaci našeg neprihvatanja da postoji nešto u šta treba da pogledamo. Opiremo se onome što je drugačije, novo, nepoznato, neizvesno, bolno … onome što nas može izvrnuti naglavce, porušiti naše temelje, skrenuti naše puteve. Da li je stvarno smisao života u neprihvatanju, negledanju i nedodirivanju sveta oko nas, a naraočito onog u nama? Da li je stvarno uspešan i srećan život, život bez problema, sumnji, zastoja? Utisak je da se skrivamo i bežimo, dok nas juri radoznao petogodišnjak okruglog sunčevog lica, željan zabave, uzbuđenja, istraživanja … A mi umorni i skrhani životom, obavezama, odgovornostima, mnogobrojnim ulogama i zahtevima, nemamo više energije za igru, neposrednost, razigranost …već upravo ono što je silina i raznobojnost života vidimo kao problem, teškoću, težinu koja nas pritiska i ne
,,Kad nađete način drugi će naći vas. Dok prolaze putem nešto će ih skrenuti ka vašim...
Da li ste se ikad bavili nešto više svojim željama … kakve su one … velike, male …...
Život ljudski bogatiji je nego što pretpostavljaju naše teorije o njemu. Pre ili kasnije nešto...
